Kako je Srbija od lidera u vakcinaciji stigla do dna

Kako je Srbija od lidera u vakcinaciji stigla do dna

Kompletna marketing mašinerija je ustuknula i ne saopštava više bilo kakve statističke podatke, a oni su poražavajući po zemlju i građane ovih dana.

Nekako su utihnuli glasovi iz Srbije kako se najuspešnije u Evropi bori protiv korona virusa, kako je u samom svetskom vrhu kada je reč o vakcinaciji, a tek da ne pričamo o tome kako je Aleksandar Vučić jedini od svih državnika na planetu uspeo da nabavi vakcine. Kompletna marketing mašinerija je ustuknula i ne saopštava više bilo kakve statističke podatke, a oni su poražavajući po Srbiju ovih dana. Ono što je zabrinjavajuće jeste činjenica da je Srbija u samom vrhu po broju obolelih na milion stanovnika.

Elem, kada je reč o vakcinaciji u Evropi, Srbija je jedino uspešnija od Hrvatske i Crne Gore. Verovatno je Vučiću dovoljno i to, jer je njemu naročito bitno da od Hrvatske bude bolji po bilo čemu, a Crna Gora mu dođe kao čist ćar. Upozoravali su pametni ljudi da se ne zalećemo, da će nam se kad tad svi smejati, ali ne vredi. Važno je bilo hvaliti se i mahati brojevima uznemirenoj Evropi, koja je zatvaranjem i zabranama pokušavala da se bori protiv ovog dosadnog virusa.

Sinofarm nije verifikovan u Evropi

Srbija je, sigurno, poslednja država u Evropi po broju građana vakcinisanih vakcinama koje su verifikovane u Evropskoj uniji. Kineska vakcina Sinofarm, kojom je vakcinisan najveći broj građana Srbije, nije uopšte verifikovana u Uniji, a ruski Sputnik tek ponegde. Ono što je problem sa vakcinacijom u Srbiji su upravo te kineske vakcine. Ljudi su se uverili da, jednostavno, slabo “rade“. Mnogi koji su je primili zarazili su se korona virusom, a neki su i preminuli. I sada, državni vrh je pozvao na vakcinaciju trećom dozom, ubeđujući građane da će Sinofarm sigurno da proradi posle treće doze.

Uz to, nekako stidljivo je rečeno da građani mogu da biraju koju god hoće vakcinu da prime kao treću dozu. Za to vreme, svet je i dalje veoma obazriv prema vakcinaciji trećom dozom. Dok je ceo svet vodio kampanju za vakcinaciju, u Srbiji je vođena kampanja za predsednika Srbije, koji je, eto, jedini uspeo da nabavi vakcine u tolikom broju, i to od četiri proizvođača. Istovremeno sa hvalospevima, koji su trajali 24/7, na televizijama sa nacionalnom frekvencijom su se konstantno pojavljivali medicinski radnici i razne pojave koji su se utrkivali da ubede narod da zapadne vakcine ne valjaju, da imaju čipove, da nisu dovoljno ispitane, da menjaju naš DNK…

Ovako nešto je bilo omogućeno na medijima koji su pod potpunom kontrolom Vučića i njegove partije. Da se razmišljalo na valjan način, neko bi rekao da se radi na vakcinama i da se antivakserima onemogući ovakav vid nastupa u javnosti, isto kao što je zabranjeno velikom broju ljudi da budu pozivani za gostovanja u tim medijima. To se nije uradilo, jer je valjalo sakupljati političke poene, što Vučić radi od dolaska na vlast 2012. godine. Sakupio ih je toliko da više nema gde da ih skladišti. On jednostavno ne dozvoljava da prestane sećanje na sve ono što on veruje da je dobro po njega. Zato danas nigde ne može da se čuje da je po broju vakcinisanih građana Srbija treća otpozadi.

Predsjednik se vakcinisao zadnji

Svima je jasno da vakcine koje primamo nisu u potpunosti i dovoljno ispitane, ali alternativa tome je predaja pred virusom koji neće da stane. Definitivno je da vakcine pomažu u borbi protiv zaraze. Možda ne onako kako bismo svi voleli i čemu smo se nadali, ali broj smrtnih slučajeva je smanjen, a to je valjda najvažnije. Neke vakcine su testirane potpuno transparentno, a za neke smo morali da verujemo predsedniku Vučiću na reč da su dobre. I on je, sećamo se, mesecima odgađao svoju vakcinaciju. Ko zna šta je bio razlog tome da se neko ko je obezbedio toliko vakcina vakcinisao tek posle velikog pritiska javnosti. I to spada u veliki minus.

Drugi državnici su među prvima primili vakcine, a Vučić je na “pelcovanje” prvo poslao lekare Predraga Kona i Dariju Kisić Tepavčević, pa premijerku Anu Brnabić. Kao da je hteo da vidi kao će oni da prođu, pa da se on “pelcuje”. Kada je reč o pomenutoj kineskoj vakcini Sinofarm, o njoj se najmanje zna, sem da je tradicionalna i najskuplja. Mnogi su skloni verovanju da je upravo Srbija bila tlo na kojem je ova vakcina ispitivana u trećoj fazi, ali te rezultate, takođe, niko ne saopštava. Zdrav razum govori samo da ne postoji država ili njen šef koji bi pristao da svoj narod izloži riziku da se vakciniše sa nečim što nije zdravo ili dobro.

Još jedno pitanje je bitno kada je reč o korona virusu. Radi se o broju mrtvih. U Srbiji smo odavno prestali da verujemo u zvanične podatke. Neko tu opasno petlja. Sada se dosta priča o tome da treba upoređivati broj umrlih u vreme korone sa onim godinama kada virusa nije bilo. Prema jednom britanskom istraživanju, Srbija je na petom mestu po takozvanom višku smrtnosti u odnosu na period pre COVID-19. Zabeleženo je da je u decembru prošle godine umrlo čak 6.805 ljudi više nego što je desetogodišnji prosek broja umrlih u decembru. U Srbiji je zvanično do sada od korona virusa preminulo više od 7.000 ljudi. Nezvanično se govori da je do sada taj broj uveliko prešao 30.000.

Besmisleno je hvaliti se brojevima

Tokom leta smo se svi opustili, i to je normalno, ali već sada u Srbiji ima više od 6.000 zaraženih na dnevnom nivo. Policijski čas je uveden kada je taj broj bio 48 obolelih dnevno. Ljudi traže odgovore za neodgovorno ponašanje, ali njih nema. Umesto odgovora, premijerka Brnabić hvali mudru politiku svog šefa i poručuje da moramo da se naviknemo da živimo sa korona virusom.

Korona nam je svima zajednička muka već skoro dve godine. Verovatno da je potpuno besmisleno trkati se i hvaliti brojevima, jer se sve preko noći može promeniti. Treba biti pametan i staložen u borbi protiv nečega o čemu i dalje nemamo mnogo informacija. Taman kada pomislimo da smo na dobrom putu, pojavi se neki novi soj virusa i baci nas u novi bedak. Ništa nikome neće biti bolje ako se hvali sa ciframa. Srbija je najbolji primer da tako nešto ne može da nam pomogne u borbi sa ovim virusom.

Bratunac.ba/Al Jazeera